Mali oglasnik Portal SD Trafika Marketing Otvoreno more Izdanja
[Povratak na naslovnu stranu]
subota, 15.3.2008.
  novosti
svijet
biznis
kultura
mozaik
spektakli
crna kronika
sport
  dalmacija
split
zadar
šibenik
dubrovnik
županija
bih
  spektar
  dobar dan
tribina
osmrtnice
impresum
  kretanje brodova
kontakt
linkovi
arhiv



 
strana 3 od 4

TELETINA

Krepaj, radnička klaso!

Poljaci kupili Željezaru, i da ne bi upali u minus, morali su radnike dobro stisnit za jaja. E, mogli su vas ladit perušinon

piše ĆIĆO SENJANOVIĆ

Tea
srida, 5. 3.

Baš mi ga je učinilo milo. Sidin ja u oni American bar, vizavi Slobodne, a evo ti njega. Momak od svojih 30 godin. Vuče se ka pribijena pantagana, s onin pogledon kad ti potonu sve lađe, a onda još i gondula i štramac za napušivanje. Seja je do mene, spustija glavu i uzdiše. Počeja san onako, izdaleka. U rukavice:
- Ča je, merlo, još je voliš?
- Za popizdit! Ol se vidi?
- Iz aviona!
- E, o tome se i radi. O avionu. Ima tri miseca da san prikinija...
- Ol je ona stjuardesa?
- Ma kakvi. Nego mi se u avion nikidan sve otvorilo. Tek sad vidin koju san pizdariju učinija, koliko patin za njon, ali nisan zna da je dotle došlo. Vraća san se iz Bruxellesa i baš kad smo se imali spustit, udrila bura, avion se trese, ono krilo pleše ka šperploča, mislija san - gotovo je! I u ciloj toj muci, vadin mobitel, i da ću poslat poruku. Ni materi, ni ocu...
- Nego Sanaderu i Mesiću?
- Ma, nikome nego njoj! Mojoj Tei!
- Je li Tea iz Splita?
- Je, doli s Bačvic. I onda san shvatija koliko mi fali, koliko mi znači, koliko je volin.
- I ča ćeš sad? Oćeš li rizat žile?
- Lako se Vama zajebavat, ali meni fali ona. Zva san je, tražija, molija, a ona ni čut.
Još mi je po ure plaka na ramenu. Srića da ga nisan sluša. Da mi je bar reka di ta Tea stoji, ja bi je iša molit da mu se vrati. Eto, Tea, ako ovo pročitaš, znaš ča ti je činit. Stvar je više nego ozbiljna.

Poljaci
četvrtak, 6. 3.

Željezara - kako se kakio čelik/JOŠKO PONOŠ/CROPIXSudarili smo se u Marmontovu. Ni kako si, ni di si, nego odma bujica:
- Znaš da radin u Željezaru. Puste godine. Evo su nas kupili Poljaci, i takvoga bahatluka, takvoga divljaštva, takve neljudskosti, to ti ne moš zamislit. Ne da mi se gadu, nego mi dođu za izrigat. Nisu imali ni radne ni boravišne dozvole, ma su isto tjednima dolazili na posal. Nakon šta ih je privelo, i dalje su dolazili, mrgodni i ljuti. Zamisli, ljuti i uvriđeni?! Na samon dolasku je predsjednik Uprave bija iznenađen - koliko velika prava imaju radnici u nas. U prostorije Uprave, obični zaposlenik ne more lako doć. Doslovno su mu zatvorena sva vrata. Doveli su i nikoga svoga Poljaka za poboljšat osiguranje. Stavija je na sebe niku maskirnu uniformu, i kad san ga vidija, mislija san da je počeja rat. Kad je direktor sve razbuca i potira, pita san ga di ću ja, a on mi je reka da mogu sest na krov. Posla san ga di ga gre, a on me degradira dekapoto. Eto, meni je sad mrvu lakše, a ti kako znaš.
- A, nećemo tako! Sad ti slušaj mene. Neka vas! Ko vas jebe! Kiksali ste na makro i mikro planu. Glasali ste za kapitalizam, i evo van je kapitalista doša. A kad ste imali prilike sami kupit Željezaru, sami upravljat i sami o sebi odlučivat, onda ste se međusobno klali, i kreli kako je ko stiga. Cilo ste vrime bili u minus. I uvik vas je niko mora izvlačit. A sad je doša Poljak, i da ne bi bija u minus, mora vas je dobro stisnit za jaja. Ne, nego vas je triba lagodit perušinon. Krepaj, radnička klaso!
Razrogačija je oči, i ni moga virovat ča san mu reka. Samo se okrenija i otiša bez pozdrava. A ja san šeta po Marmontovoj i zvižđuka: “Padaj silo i nepravdo...”

Bauk
petak, 7. 3.
Bija san reka da s njin više neću jemat posla, otkad mi je napa Sanadera, ma mu isto ne mogu odolit. Bidan, da ga još i ja napustin, osta bi sam ka Toma na brodu. Čini mi ga milo. Od blizu miljun članova Partije, osta je još samo on, onda Jakša Onofri na Korčulu, pa Goran Vežić u Split, Antiša Montana u Krvavice, Mira Šuvar u Zagreb i Ivan Ninić u Šibenik. Ajde, ima ih još ništo po Istri, ali to su sve komunisti od slake vode. Armonika trieština, zapivat, zabalat, izist fuže, popit bočicu terana i poć leć. Neš ti revolucionari. E, ali ovi moj drug Ante Šentija, predsjednik KPH za Dalmaciju, on je stalno na braniku klase i ideje. Evo je sastavija novi proglas:
“Zahvaljujući utemeljitelju naše države, velikome državniku i vojnom strategu, izašli smo iz komunističkog pakla. Međutim, povijest je prepuna apsurda. Naša politička elita i sve udvorice dr. Tuđmana žive u najrazvijenijem stadiju komunističkog društva. Oni doprinose društvenom razvitku u okviru svojih skromnih mogućnosti, a od društva uzimaju u skladu sa svojim nezajažljivim potrebama. Drugi je paradoks da istodobno usvajaju i obznanjuju antikomunističke deklaracije i manifeste, tako da čak i malu djecu plaše komunizmom. No, unatoč svemu, bauk komunizma širi se među potlačenima koji su postali robovi Boga Kapitala. SF - SN!”
Bidni moj Šentija. Opet mu se stanje pogoršalo.

Žene
subota, 8. 3.

Pri ravno sto godin su žene Chicaga dobile po sebi, jer su išle tražit ono za ča se ove današnje žene još jemaju izborit. To je revolucija koja traje. Evo se Novi list danas opoštenija i cili je bija posvećen ženama. Za isti posal puno manja plaća nego muškima. Pa zastupljenost u direktorskon sloju, i zastupljenost među političarima. U svemu su šoto. A ni cvit in danas nismo dali. Niko ih se nije sitija. Eto, meni se omaklo, pa san in javno čestita.
I zove me jutros jedna drugarica koja je pri 20 godin bila razrednica mome Frani, i govori da san je ovon čestitkon podsjetija. Svega se sitila. I onih razdraganih učenika, i onoga cvića, i onih malih paketići, i proslave u zbornicu, onega drugarstva i spontanosti. A danas joj niko ništa nije da. Ni reka. Ka da je pas. Ne jidi se, nego samo konstatira. Pa rezignirano pita: “Di se izgubila ljudskost?”
Eno je u travi, di je jidu mravi.

Pulfer
nedilja, 9. 3.

Kad nemate ča činit, okrenite nediljon u 12.55 na Drugi program, pa ćete vidit jednu lipu emisiju. To Tonko Jović lista svoju Slikovnicu. A Tonko van je čovik koji ure i ure sidi u televizijskoj arhivi, pa vrti one role snimljenoga materijala, izabire, kroji i lipi. Pa uz dokumentarne snimke života po gradovima, selima, rijekama i planinama, izvlači i snimke pivači koji su harali pri 40 godin.
Danas je u novine pisalo da će ić emisija o Starome placu, ali je neko nešto zabuca, pa će to ić tek 23. 3., a danas je išla emisija o Zagrebu. I tranvajima. Pa san vidija kako se momci vozu na pulfer. A to van je oni gvozdeni produžetak na kraj tranvaja, di se zakači prikolica. Pa gledamo kako se momak vozi na ti pulfer, a milicioner trče za njin, drži kapu i maše pendrekon. Jo, lipe slike! A more bit da je to milicioner trča za mojin susidon Zokijen Vrsalovićen. Nije se Zokiju tribalo švercat, bilo je pinez, ali njemu je pulfer bija najdraži na svitu. Popeja bi se na pulfer, noktima bi se uvatija za kraj prikolice, duvan u usta, tranvaj juri, a moj Zoki uživa. I nikad se ne bi skala kad bi tranvaj sta, nego uvik u punoj brzini. Iskočija bi, a onda bi ga ona inercija nosila još petnajst metri.
I to je miliciji onda smetalo?! Zoki in je bija najveći problem. A danas bi Zoki bija proglašen za sestru Bernadicu.

ZERP
prvidan, 10. 3.

Gledamo Latinicu, svi se užgali, Miro Kučić ne da ni špara talijanskin lupežima, a onda me punica iznenadi pitanjen:
- Zete, šta je to ZEP?
- To Van je mlado od jelena.
- A zašto se svađaju oko njega?
- Talijanci bi tili jelena, a Slovenci mlado.
- A mi?
- Mi bismo mlado dali na usvajanje.
- A jelena?
- Jelena je bila krajica Hrvata. Njezina je mater bila dimnjačar.
- Kako to, ženska pa dimnjačar?
- Lipo, njoj je muž prodava fumare, pa kako ih ni ima ko čistit, to se ona toga uvatila.
- A šta spominju Sanadera?
- On se zalaže da Jelenina mater dobije beneficirani staž. Da bi ja Vama uspet se na krov, pa s onon gvozdenon baloton doli-gori, doli-gori.
- Eto vidiš kako se sve može dogovoron riješit.

Pretplata
utorak, 11. 3.

Ja na sprovod čoviku, drugu i komunisti Mladenu Žuveli, a jedna gospođa mi govori:
- Napiši da je nama penzionerima skupa TV pretplata.
- Puno van je dvi i po kune na dan?! Nek stojite dvi i po ure isprid televizora, to van je kuna po satu. A ko bi vas uru zabavlja za kunu?
- A di je još kabelska?!
- Gospođo, evo je počeja govor.
- Nego, još samo ovo...
Pobiga san u gužvu, a ona je za menon još govorila. Razumin je. Teško je nepravdu primučat.
Evo je u Hajduka izbila velika barufa. Jerkov je tija dovest sve na nulu, počet ispočetka, angažira je Dejana Kružića za financije i Marijana Hanžekovića za pravnu problematiku, sve su snimili, sve zaokružili, predložili stečaj kojin Hajduk ne bi izgubija ni status, ni ime, ali su skočili oni koji nikad svoje pineze nisu uložili, a vrtili su miljunske iznose. I uvik bi se čagod zalipilo za prste. Jedan mi je pametni čovik reka: “Nisu mafija Šošo i ta bratija, jer oni topaju svoje pineze, pa ako pogodu, pogodu, nego su ti prava mafija ovi ča drmaju klubovima. Njima ne odgovaraju čisti računi i zakonito poslovanje. A Jerkov je samo to tija.”
Ima bit da je put u raj popločan dobrin ljudima.

 
Još u rubrici:
 


KOALICIJA KAKVA BUDUĆNOST ČEKA VLADAJUĆU GARNITURU?
Maske padaju, Vlada stoji


S VRHA MOSORA DORIS KOŠTA,
BIVŠA ODVJETNICA HAJDUKA, KOMENTIRA OVOTJEDNE DOGAĐAJE
NA POLJUDU I UPOZORAVA NA NEZAKONITE POTEZE „BIJELIH“
Jerkov je u pravu:
Zakon o sportu je velik promašaj!


JOŠ U PRILOGU SPEKTAR

 


Prilozi:
 


Reflektor - četvrtak



Burza - petak



Spektar - subota



Nedjeljna - nedjelja



Pomet - nedjelja

 

 

 

 

Voditelj Internet odjela: Augustin Gattin
Internet podrška: Sistemi.hr
© Sva prava pridržana: SLOBODNA DALMACIJA, 1999-2007.

 

 
 
print verzijapošalji e-mailomidi na naslovnicuidi na naslovnicu 3/4