Bogdan Kragić je igra u Klagenfurt! Ča je njemu reć njihovome predsjedniku da nan ostavi tri karte. Mumat ćemo sendvič, pit biru i drćat za naše
piše
ĆIĆO SENJANOVIĆ
Laživac
srida, 28. 11. Znan da nije uobičajeno u svoju novinu pisat kontra kolege, ali ako čovik drži mrvu do sebe, ne smi nike stvari primučat. I ovo nije samo stvar naše novine, ovde bi tribalo skočit cilo Novinarsko društvo i žestoko udrit po njemu.
Radi se o našemu novinaru Damiru Piliću. On je pri dosta godin, dok je još radija u Ferala, pisa o nikome direturu iz Zadra, i objavija dokumente di se vidi da je ti diretur činija nike makakade. I onda ga je diretur tužija, a spor se vodija u Zadar. I Pilić je izgubija. I umisto da se pokrije ušima, da prizna odluku Suda, on se sta žalit, lagat i izmišljat. A dokle je s tin monstruoznim lažima iša, najboje ćete svatit ako van rečen da je optužija sutkinju, koja je pojam poštenja i stručnosti, i koju cili Zadar fali, gospođu Dijanu Grancarić, da je pila kafu s tin direturon neposredno pri rasprave, i da je on njih svojin očima vidija, tamo blizu suda, i da se zamalo izvrnija kad je ta osoba koja je pila kafu s njegovin tužiteljon, ušla u sudnicu i počela vodit slučaj. Odma je to reka svome advokatu Ivici Restoviću, ča je on i potvrdija na jednoj od obnovljenih rasprava. Naravno, da je i Restović laga prid sudon, ali nije moje da raščišćavan još i stanje u advokatskoj branši. Moje je da raskrinkan “novinara” Pilića.
A tu se nema ča govorit. Sve je jasno. Na jednu stranu imamo rič časne sutkinje Dijane Grancarić koja je, evo i danas u Slobodnu napisala da nikad s tin direturon nije popila kafu, a na drugu imamo “novinara” Damira Pilića, za kojega se ja mogu zaklet da je fločun i lažljivac. Kad smo svojedobno igrali na male branke na salbun, na Bačvice, onda se na mater kleja da je da gol, a svi smo vidili da je balun prošiša bar deset centimetri od grančice. E, pa kad je iša petorici ljudi ukrast iz očiju, koliko tek laže onde di svidoka nima.
Zato, vanka s laživcen iz naših redova!
Crno
četvrtak, 29. 11.
Evo mi punica uzdiše, sva je skonšumana, ne more virovat ča se dogodilo. Čita članak o one dvi curice ča su se ubile, i samo krši prste. Ajde, i ja san zasta, gledan, učinilo mi je muku, ma uza svu muku sta san mislit je li o samoubistvima triba toliko pisat. Je li to triba stavljat na prvu stranicu i je li crnilo triba u novine dominirat.
Znan, ako ne stavimo mi, stavit će neko drugi, pa će nama past tiraž, i onda će nas vlasnik sovat. A da je donit niki kodeks, niku uredbu ili zakon da je zabranjeno kopat po crivima i slikavat mrtve, ranjene i izgorene? Ne bi vridilo. Jer kako bi onda moja punica kršila prste i suosjećala. Baš kad je bila u zanosu, reka san joj:
- Bako, oćete da Vas naučin pravilnome disanju?
- Ajde.
- Duboko udahnite i onda izdahnite.
- E, i?
- Ništa. Samo izdahnite.
Roda
petak, 30. 11.
Ukinilo Rodinu poštu. A baš je bilo lipo pročitat imena onih koje su dobile prinovu. Ajde, razumin, ima žena koje ne želu stavjat na velika zvona da su dobile dite. I sad zara njih par, vaja da ispašta puno njih koje bi bile sritne da in se ime nađe u novine. A sve bi se dalo riješit da se rodilje pita - želite li da van se objavi ime? I svi sritni.
Evo, neka je ukinilo tu rubriku, ja ću isto objavit jedno rođenje. Zove me rodica Rodanka Dužević, i cila sritna govori:
- Evo san po dvanajsti put postala baka. Toni mi ima dvi ćere i sina, Ivo mi ima dva sina i ćer, a evo mi je sad Hrvoje dobija šestu ćer. Da ti vidiš koje je to veselje. Samo, ne znan zašto to novine više ne objavljuju. Da je ko dobija šestoga pasa, odma bi ga trčali slikavat. Ili da su dva homoseksualca usvojila šesto dite, to bi išlo u nastavcima u novine i na televiziju. Jedino kad se šesto dite rodi u sritnome braku, e to nikome nije briga.
- Evo meni je briga. Nabroji mi sve Hrvojeve ćeri.
- Ovako. Prva je Klara rođena 1998., onda je Tereza ‘99., pa Gabrijela 2001., zatim blizanke Ana i Domina 2004., i evo sad Petra 2007.
- I je li šta država pomogla?
- E, da smo u Švedsku, poslalo bi in odma tri guvernante, a ovako mi je od neviste mater uzela godišnji da bi je mogla ašištit.
- A šta ti nisi uzela godišnji?
- Ne mogu. Ja san ti u penziju.
Ništa
subota, 1. 12.
Cili san dan tražija koalicijskog partnera.
Ništa! Mogu zamislit kako je njima.
Mliko
nedilja, 2. 12.
Gledan Friščića kod Stankovića, i najpri san zapljeska Mosoru koji je ima uvodnu rič u emisiju. Ma baš me oduševija. Četri minute je govorija iz glave, bez stat. Lipo, suvislo, duhovito i zajebantski. Kamo sriće da je s njin Stanković nastavija svu uru, jer od Friščića nisan baš puno čuja. Lajbek je zakopčan, a odluke nema. Zato me rasplaka prilog iz Brinja, di čovik ima 22 krave, čini mliko i onda mliko mora davat prajcima, jer zbog velikoga sniga ne more odnit mliko u otkupnu stanicu. A općina bi samo tribala redovito ralicon proć do njegove kuće koja je 500 metri od glavne ceste. Ali, ko ga jebe! Ča nije kuću i imanje zgradija uz cestu.
Stanković je emisiju odjavija najavon sljedećeg gosta, a ja san počeja beštimat. Iduću nedilju će ćakulat s predsjednikom Republike Srpske Miloradon Dodikon. E, to se ne ugošćuje! To se ignorira! Ako je već kurbanjska svjetska politika stvorila i priznala tu tvorevinu izraslu na zločinu, onda bi bar minimalna novinarska pristojnost tribalo bit - takvima ne otvarat medijski prostor. Jer, ča to Dodik može reć? Pizdit će nešto o miru, o suživotu, o želji da srpska komponenta u BiH ima ča više elemenata državnosti. A onih 8000 u Srebrenicu je papila mujse. A di su još pobijeni i raseljeni iz svih onih drugih mista? Ne govorin ja da je Dodik zločinac, ali mu se tvorevina kojoj je na čelo, raspada od zločina.
Falija si, Stankoviću! Debelo si falija.
Novine
prvidan 3. 12.
Ovi Latin zlata vridi. Ča god takne, sve u zlato pritvara. Danas se govorilo o novinarstvu. I svi stali kukat da je s novinarstvon gotovo. Da je žutilo izilo novine. I svi plaču za nekin apstraktnin novinarstvon. Iz knjiga. E, ali je narod uteka od recepta. Narod ne jebe to novinarstvo iz postulati. Naše neobrazovane mase želidu samo - pišku, pivu, ples i pismu. I onda in to novine daju. I raja kupuje ka mutava. E, ali ko je pametan, to lipo priskoči, i opet mu svaki dan ostane dovoljno za oplemenit se i napunit dušu.
Evo, ja svaki dan čitan Slobodnu, Jutarnji i Novi list, plus Nacional i Globus. I pogledajte od kojih imena iman čast usisat misli, ideje i stavove. Koji su to kaluni, koje je to bogastvo: Slaven Alfirević, Jasna Babić, Renato Baretić, Inoslav Bešker, Milorad Bibić Mosor, Davor Butković, Mišo Cvijanović, Ivan Zvonimir Čičak, Boro Dežulović, Zlatko Dizdarević, Vuk Đuričić, Zoran Ferić, Zlatko Gall, Ivica Ivanišević, Saša Jadrijević, Miljenko Jergović, Srećko Jurdana, Saša Ljubičić, Davor Krile, Denis Kuljiš, Živko Kustić, Frenki Laušić, Jelena Lovrić, Gordan Malić, Igor Mandić, Branko Mijić, Sanja Modrić, Ivica Pavičić, Drago Pilsel, Robert Perišić, Damir Petranović, Danko Plevnik, Branimir Pofuk, Ivo Pukanić, Zdravko Reić, Vedrana Rudan, Ines Sabalić, Neven Šantić, Damir Šarac, Nataša Škaričić, Ante Tomić, Tanja Torbarina, Sandi Vidulić, Boris Vlašić, Nela Vlašić, Zdravko Zima, Tomislav Židak, Željko Žutelija, a bija bi tu i Damir Pilić da nije onakvi laživac.
E, i sad mi recite koje to žutilo i koje to pizdarije mogu pobjedit i nadvladat sva ova imena!? Živile novine!
Grupa
utorak, 4. 12.
Ajde, dobra nas je grupa dopala. Austrija, Njemačka, Poljska i mi. Odma me zove moj Frane da provan nabavit dvi karte, da nikad bliže, neš ti - Klagenfurt, i da idemo pogledat te dvi utakmice. Je, složija san se i reka mu da bi od gušta iša zara atmosfere, a da ča se tiče rezultata, da se tu već sve zna. S Austrijon i Njemcima ćemo izvuć nerješeno, onda ćemo se ić vadit na Poljake, imat ćemo krcato šansi i stativa, ali ćemo na kraju isto nesritno izgubit. Govori mi da san lud, da ćemo ih sve pomest, i da ja nek samo mislin o kartama, a da će on brinit o taktici.
Ka da me u malu nevoju uvuka. Karte?! Di, koga? Nikoga ne znam. E, da je tenis, lako bi. Kleka bi isprid Pilića ili maloga Ančića, i karte bi se stvorile, a ovako - za balun, ne znan kako ću. Da bar znan Bilića, Asanovića, Mamića ili Blaževića. Ili bar Markovića. A moga bi mu reć da ga znan još ono kad je vezanon glavon nazad 43 godine, igra kontra Ajduka. I nije se boja skakat na balun iz kornera. I zamalo nan ga je uvalija.
Sitija san se! Bogdan Kragić! On je igra u Klagenfurt. Ča je njemu reć predsjedniku Klagenfurta, da za njega, mene i sina mi Franu mekne tri katrige dikod u kantun. Bit ćemo dobri i pristojni. Ni petardi, ni beštimji, ni onih domoljubnih povika - Za dom. Ništa.
Mumat ćemo sendvič, pit biru i drćat za naše.
![[Povratak na naslovnu stranu]](../inc/images/sdlogo-novo.gif)
piše
ĆIĆO SENJANOVIĆ
