strana 1 od 5

Mare nostrum

Pucnji u ribare

Miro KUČIĆ

Živija san deset godin u Komiži. U to vrime imali smo u Neptunu desetak brodi, šta većih, šta manjih, i svi su oni bili plivaričari. Svi su lovili sitnu plavu ribu, a Gruje je lovija onu veću, gofe, tunje, luce i palamide. Nikad, koliko ja znan i koliko me pamćenje služi, niko u Komiži nije radija s koćon. Tako su mi govorili moji stari, a i oni najstariji Komižani. Malo čudno kad se zna da komiška ribarska epopeja traje iljadu godin i da je Komiža postojbina najslavnijih ribara, ne samo u Jadranu. Komižani su ka i Kaljani proslavili Hrvatsku na svim meridijanima svita baveći se ribarstvom i inovacijama u ribarstvu. Ali uvik je to bilo povezano s ulovom sitne ili krupne plave ribe. Nikad koćarske. Znajući za to, mislin da Komižani ka malo ko u spirali DNA posjeduju gen ljubavi prema moru i zaštiti okoliša. Zato su i uspili sačuvat svoj akvatorij iljadu godin, a srdelu uzdić na pijedestal božanstva.
Ali, valjda je bog tako tija, priča o srdeli, herojima "kulfa" i najstarijoj industriji ribe na Mediteranu, završena je konačno ove godine nakon dva milenija — propašću "Neptuna". Ne znan šta će zaminit srdelu i ko će hranit preostalu šačicu puka komiškega. Siromaštvo će natirat jude da prodaju didovinu, a turizam, koliko god atraktivan bija, malu sigurnost daje u ovin nestabilnim vrimenima.
Je, ovo san već miljun puti reka i napisa. Razlog je zašto pišen ova pucnjava na naš brod isprid talijanske obale. Dakle, u Komiži smo u vrime dok san tamo živija koćarsku ribu jili kad bi patrolni brod mornarice uvatija u krivolovu talijansku koću. A bilo je to počesto. U to vrime bija je na brdu Hum veliki radar koji je kontrolira akvatorij dvista milja uokolo. Pratija je sve brode koji su ulazili u talijanske porte i naše teritorijalno more. Sićan se jednoga Bore šta je bija komandant vojske na škoju. Zna mi je reć da svaki božji dan u godini, i to najviše po grubemu vrimenu, zabilježidu 50 upada talijanskih koći u naše more. Poznava san jednoga šta su ga tri puta uvatili i svaki put je bija isti kapetan i brod, samo šta je ime broda bilo drugačije, da mu ga ne bi zaplinili. Jedanput je bija "Mama Marija", drugi put "Padre Giovanni", treći put "Fratello Francesco". Lupež bija, lupež osta. Tako su se kroz ovih 50 godin naučili. Kredu di god stignu i kako god mogu. A na drugu stranu stalno organiziraju nike sastanke, te bratimljenja gradova, te društva za zaštitu mora, prijateljstva i vrag bi zna šta sve ne.
Imali su rišpeta od one države. Jedno ča je za njih bila komunistička, a i sićanje na oni rat, u kojemu su dobili po repu, bilo je relativno friško. E, ali onda su Hrvati dobili državu. U početku je bija rat pa su se držali podaje. A onda su oćutili da je išlo umeko i uvatili su konfidencu. Zadnje dvi godine šta zbog toga šta nan je kontrola mora nikakva i gotovo da i nema inspekcija, šta zbog politike prema Uniji koja je izgleda postala jedini cilj u Hrvata i alibi za sve unutarnje pogreške, ovi su se priko razgoropadili i pustili o kraja priko svake mire. Sad su još počeli pucat po našin brodima. Tako nan i triba kad ne znamo bit svoji na svome. Ne znamo obranit ono zbog čega je izgubjeno petnaest iljad glava. Kad smo govorili da mora bit gospodarski pojas, a ne nika tamo ribarsko-ekološka zona, nisu tili slušat. Nego, šta će reć Unija? Šta ćedu reć Slovenci? Oćedu li nas podržat? Je, evo odma sve trčedu. Veću bi nan podršku da najveći neprijatej na svitu nego Slovenci. Je nan bog da suside. Tribalo je ostat neutralan, a nama se prohtilo Evrope. Sva srića šta će se raspast pri nego ulizemo.
Mi 14 godin govorimo o "Coast Guardu" i još ga nismo organizirali. A zašto? Zato šta je prioritet ove države Zagreb, a ne Jadran. Zato šta smo u ovih 14 godin dobili Hrvatsku u Zagrebu, a ne Zagreb u Hrvatskoj. Zato šta nisu Talijani jedini šta nas gledaju ka Morlake, vengo smo tako tretirani i u vlastitoj nan zemji. I možete reć šta god oćete, ali u onoj su nas zemji tretirali boje i poštenije nego u vlastitoj. Sinoć gledan na televiziju, gradidu skijalište na Zagrebačkoj gori. Sniga će tamo bit ka i crnih dlaka u mojoj sidoj bradi.
A za šolde koje su samo za tu blesavu investiciju potrošili, mogli smo dobavit desetak najmodernijih brodi za kontrolu vanjskega mora. Od pinez koje će samo ove godine dobit ona tri navodno nezavisna u Saboru, moglo se kupit jedan dobar brod za ribarsku stražu. I neka nan je tako kad ne znamo reć: dosta je bilo kurbinega pira! Ne damo van više ni lipe! I dok nas Zagreb guli, ovi pitomi Europejci priko počeli su pucat po nama. Bidna moja Dalmacijo, šta si dočekala.

Voditelj Internet odjela: Augustin Gattin
Internet podrška: Sistemi.hr
© Sva prava pridržana: SLOBODNA DALMACIJA, 1999-2007.