strana 1 od 5

Mare nostrum

Ča je reka akademik

Miro KUČIĆ

Ne moš otvorit foje, a da se ne najidiš. Ovi naš nesriknji urednik nije ima ča izdvojit iz drugih foji nego članak akademika Pavličića o upotrebi dijalekta u medijima. Namjerno je to učinija da nas najidi. A ko će se taknut u akademika. Evo već san umra o straja. Uvatija se naš akademik Bandića, pa priko jedne gluposti o Bandićevu laprdanju kajkavštinon iznosi cili traktat o sramotnoj upotrebi čakavštine u medijima. Previše je ako je i od akademika. Sićan se, pričali su mi anegdotu o čoviku koji je bija zamjenik Vici Buljanu, ministru ribarstva, poslin onega rata. Bija je Komižanin, a doktorira je u Beču. I tako, uša u Zagrebu naš ministar u puni tramvaj, a jedna komiška ča je bila tamo tek misec dan viče priko cilega tramvaja: "Gospon Andro, kak ste kaj?" "Govno san ti, šempijo", ispalija je ministar ka iz puške. A jedna druga, isto nakon par miseci u Zagrebu, došla je na autobus u Supetar i onako čisto književno pita konduktera: "Molim vas lijepo, kad kreće autobus za Škrijep (Škrip)?" Tako nekako i bidan naš Bandić oće se poistovitit sa purgerima kajkajući. Ali stvar je ovde u vrlome akademiku koji bi priko jedne banalije o Bandiću pospremija u škovace čakavicu, štakavicu, cakavicu.
Pa tako kaže veliki akademik: "Dijalekt je znak neke bliskosti i zajedništva sa slušateljima, tobože čovjek govori onako kako govori doma bez ikakvih fraza i retoričkih kerefeka, pa nestaje ukočenosti i službenosti i svi smo opušteni da je milina. To je pretpostavka i svih drugih koji u medijima inzistiraju da govore u dijalektu. Žele oni biti ležerni i neposredni." I kaže dalje: "Zar ne bi bilo dobro da o OZBILJNIM stvarima, a sve koje dođu u medije, te su, pretpostavlja se ozbiljne — govorimo odmjereno i i trezveno, a ne da laprdamo bez smisla i bez želje za preuzimanjem bilo kakve odgovornosti. Oni koji pišu čakavštinom (dijalektom), vrijeđaju i dobar dio svoje publike, vrijeđaju i sve ostale tako što poručuju: ’Moj je dijalekt bolji od tvoga, ako želiš govoriti sa mnom, izvoli nauči moje narječje. Nema načina da se u javnim medijima govori dijalektom, a da to ne ispadne štetno i DUGOROČNO OPASNO. Ukratko, nema nam druge nego u medijima govoriti književno, tako nikoga ne obmanjujemo, niti vrijeđamo. Sve drugo je glupo!" Tako piše naš akademik.
Riga mi se, akademiče, na vašu retoriku. Rigati inače u dijalektu znači povraćati. Kao prvo, većina nas koji pišemo u dijalektu po prirodi je opuštena, neukočena i otvorena vrst svita. Dakle, moj Ćićo u kojemu ima više duha nego u pesto takvih ka šta ste vi, a piše štakavicon, laprda po vama svake sedmice. Više je ozbiljnosti i trezvenosti u njegovu humoru i ljudskoj satiri nego vi, moj akademiče, možete uopće pojmiti.
Ne vriđamo mi svoju publiku, a niti tuđu. Nas razumidu oni ča nas očedu razumit. Pitajte Mesića. Ni Smoju nisu razumili, a čekali su od Skoplja do Ljubljane ka će doć ura o "Malega mista" na televiziju. Govorite da laprdamo i da se bojimo preuzimanja odgovornosti. Jerbo kad ja pišen o glupostima Georgea Busha i patnjama iračkega naroda na čakavštini, onda ja laprdam, moj je govor neozbiljan, neodgovoran i, naravno, dugoročno štetan. Čega se bojite, akademiče? Da nan ne ukredu Hrvatsku. Izvire iz vas, tili vi to priznat ili ne, ksenofob. Svitujete nas da naučimo govorit književno i neka nam književni jezik bude ulaznica među punopravne građane. Dragi naš Pavličiću, davno je naš pastir naučija govorit književno, ali ne zato ča je to volija, vengo zato ča su ga takvi ka vi vikovima učili da se srami svoga jezika, kad gre u likara, u poteštata, u sud, u skulu, bilo di. Čakavsko je jezično blago ogromno. Znate vi dobro da su korijeni hrvatske književnosti vezani uz čakavštinu. Od petnaestega vika na čakavskom jeziku pisali su i Marko Marulič, Petar Hektorović, Hanibal Lucić i još mnogi drugi čija će imena trajati i onda kada vaše bude davno zaboravljeno. Pisali su velikani poput Nazora, Balote, Franičevića, Črnje, Ivaniševića, Smoje. Rodit će se i niki drugi, koji će isto pisat čakavicon, jerbo je ona živa i nećemo dat da umre, pa da se iljada takvih ka vi pojavi. Na škovace poput ove iz Večernjeg lista nećemo se osvrtat. Ako ne znate ča je škovaca, pitajte kolege Hrastu i Šimunovića.
Još 1595. Faust je Vrančič čakavštinu nazvao dalmatinskin jezikon. Za mene je, štovani akademiče, i danas, pola milenija kasnije tako. Moj je mištanin Matija Škarić pri 150 godin u Beču preveja bibliju s ikavsko-čakavskom komponenton. I sad bi se ja triba sramit toga. Ko ste vi, akademiče, i odakle vam hrabrost da one koji pišu ili se izražavaju čakavicom u medijima nazivate glupanima. Dođavola s vašom retorikom, akademiče.

Voditelj Internet odjela: Augustin Gattin
Internet podrška: Sistemi.hr
© Sva prava pridržana: SLOBODNA DALMACIJA, 1999-2007.