strana 1 od 1

GUSAROVA BRAĆA SKELIN OSVOJILI ČETVRTU HRVATSKU MEDALJU

DIGLI SE U PET I PO, ODVESLALI DESETAK KILOMETRI I ONDA U ŠEST MINUTI UZELI SREBRO

piše Mario GARBER

o života za šest minuti. Startali su i četvorogodišnje oranje po pučini iskrcali u srebru za Hrvatsku. Siniša i Nikša Skelin veslali su od prve muški. Prvih 500 m zaostali su manje od sekunde držeći odstojanje od Australaca do te mjere da je to bila utrka ravnopravnih a ostali taj tempo nisu mogli izdržati. U drugih 500 m Australci su kliznuli ispred svih, a jednako su i Skelini pobjegli ostalima.
Tako da se već nakon 1000 moglo sigurno očekivat srebro. Ali prema finišu ipak su počeli napadat Nijemci, pa još više Južnoafrikanci i Skelini su bili prisiljeni odgovorit zaveslajima koji su ih odveli do ipak uvjerljivog srebra bez ikakve nade za njihove konkurente. Tako da se cijela priča Skelinovih koji su kao pravi profesionalci potpuno svjesni svojih vrijednosti - u idućim razgovorima za novine, za javnost, stalno navraćala na jedno isto pitanje - zašto nisu mogli povuć i za tu sekundu za koliko im je umaklo zlato.
Naravno da ovo nije kritika nego priča iz njihovog ugla. Tko bi im mogo što prigovorit za fantastično veslanje u neravnopravnim uvjetima u usporedbi s konkurentskim zemljama - što je bila druga točka koja se kao refren ponavljala kroz intervjue. Nije kritika nego Skelini sami govore o tome jer znaju da će doć i taj dan ostvarenoga zlata.
Siniša: Nemoguće je sad reć sve šta smo gradili kroz cijele četiri godine. To je projekt. Koji je uspio sa ciljem da se uzme medalju. Međutim, mi smo stvarno htjeli zlato. Ali nije sve u našoj želji. Puno smo dali, trudili se, pazili. Baš ništa nemamo sebi za prigovorit. A ne ćemo ni drugima prigovarat. Ali je objektivno stanje takvo da svi danas veslaju fenomenalno, da se puno na to troši, gleda svaku bitnu nijansu i da nije to ono kako smo mi godinama navikli samo veslat, trenirat i šta ti je priroda dala.
Nikša: Poznato je to svima u svijetu veslanja koliko se odvaja za taj sport i šta sve on znači. Vidjeli ste krcate tribine, kamione pretovarene kamerama, kompanijama, fotoreporterima, duž staze na sve strane fotoreporteri, masu novinara, sponzori... U nas nema još ni takvi navika da bi se netko sjetio šta sve treba veslanju. A doći će i to s vremenom, donijet ćemo ko nitko drugi mi, ako nasavimo ovako veslat i nizat medalje.
Inače, kad je trka završila u mixed zonu je prvi stigao Nikša, mlađi Skelin (26) koji je još doslovno treperio od napora, mokar i znojan, uzbuđen i nabijen izbačenom silom u vremenskom tjesnacu. Prvo šta je rekao:
- Gotovo je.
Iz toga se vidi u kakvoj su napetosti danima živjeli braća Skelin. Međutim, ono što im možda i daje neku natprirodnu snagu jest taj hendikep u odnosu na druge. A opet s druge strane tako se danas u profesionalnom svjetskom veslanju ne vesla. Iako opet imponira to geslo kao veslo da veslač sam doveze svoj brod, izvadi ga, opere, brine se o njemu, stegne sve detalje, mehaničar je i oružar, kalafat skoro, nosač... Iz tog odnosa prema ljubavi i prema poslu veslači stižu do visina na kojima se bere medalje.
- A šta - govori Nikša - sinoć smo išli leć u deset, malo je problema šta su nam u blizini rukometaši i plivači koji su bučniji do kasno. Znaju i zapivat. A mi bi tili spavat. Samo, njima je drugi ritam i satnica pa to mogu. A mi smo se jutros digli u pet i po. Onda su iskrsli problemi s busom pa je bilo malo panike. Morali smo trčat uzet kombi. Jurnjava, ali dobro.
- Trenirali smo čim smo došli na stazu. Najprije sat vrimena zagrijavanja i malo ergometra. A onda na stazu. Odveslaš jedno deset kilometri ...
- Deset kilometri - skoro se izvrnija Nikica Vukašin, a grčko sunce udrilo u jedanaest uri ka da si u operacionu salu.
Teglimo ove laptope i pišemo u notese pa snimamo u diktafone, ne znaš di ćeš s rukama, sve se cidi sa tebe, a za vrime regate nije bilo ni mista na tribinama, kolona pred policijskom kontrolom trajala je 20 minuti na suncu... Eto, to je bio naš doprinos medalji. Ali slušat Skelina da po onome zvizdanu govori kako su jutros prije trke jedan čas učinili deset kilometri - bilo je previše.
- U trci je ipak bio još jedan problem, digao se vjetar i tu smo malo pali oko tisuću metara.
Inače je trka bila ukupno puno sporija nego u polufinalu i to za cijelih osam sekunda. Čak su Englezi B finale odveslali još brže od najboljih polufinalista. To je sve vezano za smjer vjetra, u krmu, s boka, u provu...
- Zlato jesmo planirali - priznaje Siniša, ali vidljivo je koliko su drugi bolje organizirani zahvaljujući većim ulaganjima. Mi nikako ne možemo pratiti njihovu logistiku. Sad su Australci završili karijeru i mi im poručujemo da je zlato u dvojcu sada naše.
- Tako će bit u Pekingu - odmah je dodao Nikša.
- Ali to nije dovoljno. Mi objektivno moramo više ulagati u veslanje. Jer evo već nekoliko godina držimo totalno sami vrh a nikako uzet zlato - odgovorio je Siniša.
- Budućnost?
- Sad ćemo se malo odmorit, proslavit, guštat u Ateni do kraja, a onda čim dođemo u Split počinju novi treninzi, smanjenog inteziteta, ali kreće se odmah. U Pekingu treba uzet zlato. Nadam se da će nam to ić, kaže Siniša, ako ne vidjet ćemo onda, možda i promijenimo disciplinu.
Ali je ukupni dojam da bi bilo bolje promijenit financijsku situaciju.
- Brodovi su u njih sasvim druge tehnologije, čamac im doslovno klizi, mi se s tim ne možemo boriti - otvoreno je rekao Igor Čulin.
- Sigurno smo dali maksimum u želji - kažu Skelini - ali to ne znači da je ovo naš stvarni maksimum.
- Drugi su bili slabiji od nas, to se vidjelo, mi smo plan ostvarili - govori Roda Čulin. - Taktika je bila da se odmah zapne jer Australci su takvi da nastoje na startu riješit trku pa to nismo dopustili. A morali smo kontrolirat i Nijemce s jedne, te Južnoafrikance s druge strane, nije bilo lako, svaka čast momcima.
- U životu mi nije bilo teže šta ovih zadnjih 250 m u finišu, ne znam zašto, baš smo morali dat sve od sebe da nam ne bi tko izletija naprid.
A sad tek počinje nova priča, nema više tko izletit naprid, bit će im neobična ta uloga, svakoj utrci morat će dat tempo, kad Australci odu, nema tko drugi. Jedino tko bi tu još mora dat dodatni tempo je HOO, Split... Jer nije lako više utvrdit tko je kome tu više dužan, sport Splitu ili Split njemu.

Voditelj Internet odjela: Augustin Gattin
Internet podrška: Sistemi.hr
© Sva prava pridržana: SLOBODNA DALMACIJA, 1999-2007.